Srećko Ugrin: Oporezivanje banaka

Uvođenje poreza onemogućilo bi da banke i dalje friziraju svoje rashode na bazi nerealnog prikazivanja cena uvezenog kapitala

Banke su najprofitabilniji deo privrede, ali ocena je nadležnih da ove institucije ne treba dodatno oporezovati. To je stav Narodne banke Srbije, a Ministarstvo finansija se s tim prećutno saglašava. Banka Inteza, kao najveća banka u zemlji, navodi da ostvaruje u proseku svega 3,5 dinara profita na 100 dinara svog kapitala i da saglasno tome nema osnova za dodatno oporezivanje.

Očigledno je da se ovome pristupa površno. Prvo, treba poći od pretpostavke da navedena stopa prinosa Banke Inteza nije utvrđena na osnovu realnih rashoda. Moguće je da se ona odnosi samo na deo kapitala banke jer se, prema zakonu o privrednim društvima i zakonu o bankama, pod kapitalom privrednih subjekata podrazumeva samo kapital koji je formiran na bazi osnivačkih uloga, profita, kao i od uplata od upisa akcija i dokapitalizacija. Zbog toga je za definisanje rentabilnosti banke irelevantna stopa prinosa samo na ovaj deo ukupnog kapitala banke. Poznato je da se najveći deo kapitala ovdašnjih stranih banaka uvozi iz inostranstva. Realno iskazivanje profitabilnosti banke je moguće na osnovu cene uvezenog kapitala po kojoj banke na tržištu zapadnih zemalja pribavljaju kapital. Polazeći od pomenutih premisa može se naslutiti da postoji značajan interes budžeta Srbije da se uvede poseban porez na aktivu banaka i da se istovremeno zabrani dalje poslovanje onim bankama koje iskazuju gubitak u poslovanju. Taj porez bi mogao, recimo, da iznosi četiri petine profita koji banke danas prikazuju i da donese budžetu Srbije nekoliko stotina miliona evra godišnje, a po tom osnovu do sada je izgubljeno od dve do tri milijarde evra. Banke bi time bile primorane da uvezeni kapital ukalkulišu sa kamatom koja će obezbediti pokriće navedenog dodatnog poreza. Da bi se taj porez mogao pokriti iz razlike između prihoda i rashoda neophodno je da se smanje nerealno visoko iskazani rashodi banaka smanjenjem cene uvezenog kapitala. U suprotnom, banke bi na bazi novog poreza bile u gubitku.

Uvođenje poreza onemogućilo bi da banke i dalje friziraju svoje rashode na bazi nerealnog prikazivanja cena uvezenog kapitala. Oporezivanje ne bi uzrokovalo rast kamata na kredite jer je bankama primarni interes da ne ugroze plasman sredstava kojim raspolažu po osnovu prikupljenih depozita i pribavljenih kredita. To je potvrdila praksa oporezivanja banaka u Mađarskoj. Na taj način bi ovaj porez u stvari platile matice ovih banaka u inostranstvu.

Onemogućavanjem bankama da posluju sa gubicima, a o tome bi se brinuo guverner NBS, sprečilo bi se da se rashodi banaka terete neosnovanim visokim iznosom kamata. Neminovno je da taj porez plaćaju i banke koje na domaćem tržištu posluju po principu da se inostrani ulozi u tim bankama oplođuju na bazi plaćanja dividendi. One u svojim rashodima ne kalkulišu kamate na kapital iz inostranstva. Međutim, one koriste privilegije zbog toga što im pripada nerealna razlika između prihoda i rashoda.

Uvođenjem navedenog poreza banke ne bi bile diskriminisane u odnosu na proizvodna preduzeća koja posluju takođe na bazi ulaganja kapitala investitora iz inostranstva. Na primer, firme ,,Fijata”, ,,Jure”, ,,Panasonika”, ,,Benetona” i drugih plasiraju svoje proizvode na inostrano tržište i bitno doprinose stabilnosti domaće valute. Cene njihovih proizvoda su na svetskom nivou. Cene proizvoda banaka u Srbiji su izražene u kamatama na kredite koje su daleko iznad tržišnih kamata u inostranstvu. Zbog toga na istim osnovama treba oporezovati i trgovinu, zatim promet nekretnina, promet gasa i dr. Treba imati u vidu i to da vrlo razvijene zemlje, poput Nemačke i Velike Britanije, takođe dodatno oporezuju aktivu banaka.

Teret poreza treba poreskom politikom da se usmerava primarno na velike i imućne igrače na tržištu a ne na imovinu građana, a to bi takođe omogućilo da se nadoknade plate i penzije koje su smanjene delovanjem inflacije u proteklom periodu.

*Dr sc. ek., specijalista za bankarstvo

(Politika)